BITS&PIECES 2018.

Iako sam ponekad najglasniji kritičar rezolucija i retrospektiva zapravo baaaš uživam u bits and pieces postovima!
Povremeno skliznem putem uspomena pa čitam i stare (iznenađujuće sam redovna, na meniju imamo 2017, 2016, 2015, 2014, 2013, 2012, 2011) pa sve vičem juuu vidi šta je bilo, ma nemoguće! Pa fantastično!
Znate kako, prema svima sam dosta tolerantna, ali prema sebi ne, kriterijumi za merenje ličnog uspeha kod mene su... Pa skoro nedostižni! I zato su ovi postovi ključni da se saberem, potapšem se po ramenu, kažem smiri se Jelena, u redu si.
I baš u takvom raspoloženju sam uklizala u 2018. godinu. Sa idejom da malo moram da olabavim i da ja ne moram sve da uradim i ne moram uopšte da budem najbolja verzija sebe, zapravo... Ma ne moram ja ništa!
U inat stanju sklopila sam suludi plan, živeću svoj život sa Instagrama!
Uporno sam ponavljala da su te crtice samo malecni deo, da sam najčešće do grla u papirima i rokovima i da nije život jedan filter... Jednostavno sam prestala. I da se pravdam, a i da se zatrpavam poslom.
Pa hajde da vidimo kakav je to taj insta život?!
Ako neke svoje materijalne želje stavite na hold, pomalo zaboravite da ste odrasla osoba, planirate isključivo na kašičicu i većinu vremena se freestyle prepuštate svemu što vam se pruža, takav život ume da bude jako dobar!
Spektakularan, zapravo!

Početak 2018. godine me je zatekao u zemlji koja nije bila na mom spisku destinacija... Ali, neočekivano je lajtmotiv, tako da: Rumunija, Bukurešt. Zabeležila sam koje su to adrese koje bi trebalo da posetite ako se zateknete u rumunskoj prestonici. I nemojte misliti da nećete, evo ja sam čak dva puta osvanula u Bukureštu, ali o tome malo kasnije...
Sada, ako ste propustili - proučite superdetaljan vodič.

Ono što sam sebi na početku godine obećala u rubrici "ciljevi" bile su neke stare, dobre destinacije. One za koje je delovalo: "pa pobogu bila sam tamo juče". A u realnosti je od poslednje posete iscurilo jedno pet godina... 

I zato Pariz!

Grad koji može na repeat u bezbroj varijacija (a bome i o tome ćemo malo kasnije). Iskreno, kad život zanese na njaaah stranu jednostavno stavite Pariz kao oblogu na vruće čelo - sve brige izvlači!

Hvala Air Serbia na ovoj predivnoj blagotvornoj epizodi ranog proleća (samo ću reći tek rascvetale magnolije, božanstveni parkovi i optimizam koji miriše na jedno baš dobro leto), ako niste pazili na času: lekcija 1 i lekcija 2.

Pa kad šiznete za francuskim stilom, najbolje je da trknete do Italije i tom konceptu suprotstavite Dolce Vita momenat. Na poziv Noventa di Piave outlet centra provela sam nekoliko dana kombinujući Veneciju i Burano, pa u istom omeru burratu i vino i Red Valentino i Roberto Cavalli.

I sve to uz boravak u hotelu Ca' Sagredo, koji je toliko neverovatan, da sam se povremeno štipala da se uverim da je sve stvarno. To je palata iz XV veka čiji centralni deo zauzimaju mermerne stepenice i plafon koji je oslikao Giambattista Tiepolo, a sa desne strane se nalazi sala za doručak i muzička soba... Koja je neopisiva!

Počevši od terrazzo poda, preko freski slikara Gasparea Diziania, sve do raskošnih lustera od Murano stakla, uz italijansku operu  i sunce koje se probija kroz ogromne prozore. Pomislićete ili da ste umrli i stigli u raj, ili da ste prošli kroz portal za XVII vek. A u realnosti ste samo lenjo lutali hotelom posle doručka, no biggie.

Dodatni (oooogromni) poen ide činjenici da su upravo ovaj hotel "pridržavale" ruke umetnika Lorenzo Quinna, odnosno na hotel je bila naslonjena skulptura "Support" deo Bijenala 2017. godine. A naša mala grupa je na munjevitom italijanskom putovanju uspela da uhvati poslednje dane kada je ovo delo bilo izloženo. Nije 2018. godina, ali u ponudi imam i super vodič kroz Veneciju - samo izvolite. 

Proleće se nastavilo u dobrom ritmu, u kombinaciji starih uspomena i novih doživljaja. Letovanje iz detinjstva ponovila sam u drugoj režiji, jer je hotel Maestral kompletno renoviran. Zalasci sunca iznad Pržna i dalje ostavljaju bez daha, ali sada stižu u kombinaciji sa pametnim arhitektonskim rešenjima i uz odličnu uslugu, ne toliko uobičajnu za crnogorsku obalu. Pročitajte više - ovde.

A onda...

Onda...

Onda... Pa ne znam?! Možda vrh svemira?!

Nekako tako je delovalo kada me je tim brenda Moët & Chandon brenda pozvao da budem deo prve generacije Moët Society digitalnih istraživača dobrog života. Sjajnog! Najboljeg života!

Avantura je počela krajem maja u Eperneju, u srcu Šampanja, baš na mestu gde su nastali šampanjski mehurići i božansko piće koje poziva na slavlje, zabavu i smeh!

Prva stanica je bio Moët podrum koji se proteže kroz podzemni lavirint od čak 28 kilometara tunela. I upravo na tom mestu se dešava oozbiljna magija! Tri vrste grožđa (chardonnay, pinot noir, i pinot meunier) mešaju se u tajnoj formuli i prolaze par fermetacija i naposletku degoržiranje. Čitavom procesu je potrebno nekoliko godina da bi se na tržištu pojavio, na primer, u obliku Impérial Brut šampanjca. Ukoliko pričamo o vintage seriji, flaša Grand Vinatage 2009 je pre ulaska u prodaju u podrumu mirovala čak sedam godina. 

Ovu turu možete zakazati ako se nađete u Eperneju i ja bih vam to toplo preporučila, jer je šampanjac moćno i kompleksno piće i ne postoji bolje mesto gde ćete naučiti kako nastaje i kroz isprobavanje odlučiti koji vam je omiljeni (zauvek sam rastrzana između brut i rosé varijacije).

Ipak žurka se nije tu završila... Oh ne!

Moët & Chandon ništa ne prepušta slučaju pa se veče nastavilo na njihovom imanju gde je organizovana formalna večera, šef kuhinje Marco Fadiga dirigovao je raspoloženjem, koje je kroz svaki sledeći specijalitet i hirurški precizno uparivanje šampanjca postajalo sve bolje i bolje!

Pomnožite neverovatnu prirodu, sunce koje je na kraju dana odlučilo da priredi kompletnu fantaziju od zalaska, grupu ljubitelja vina iz celog sveta, raskošni enterijer, besprekorno uvežbane konobare u belim rukavicama i genijalnu berbu 2002 i dobićete nezaboravno veče! Ponekad se zaletim u highlights odeljak sopstvenog Instagram profila i premotavam te scene koje se nalaze tačno na granici između dobrog ukusa, odličnog filma i totalne izmišljotine.

Ali desilo se! I bilo je pre-di-vno!

I?
Pa kad je bal hajde da bude i Roland Garros!
Kompanija Moët Hennessy je ponosni prijatelj ovog teniskog turnira i sa nama su velikodušno podelili svoje povlastice. Le Village je deo koji je nedavno renoviran i tamo su smešteni VIP odeljci svih sponzora turnira, nije teško pogoditi u kom delu je najveselije!
Dok gosti većinom obučeni u belo cunjaju okolo, barmeni vredno pripremaju Ice varijaciju šampanjca uz listiće nane i ogromne kocke leda - hidratacija je bitna!
Ljubazno osoblje će vam dodati šešir i kremu sa faktorom i povešće vas u pravo u prvi red glavnog terena Philippe-Chatrier, tog dana Rafael Nadal i Guido Pella otplesali su meč na jedva pedalj od nas radoznalaca.
Iskreno, ponovo sam krenula da napišem pridev savršeno, ali shvatila sam da se ponavljam, a nisam ni na pola posta, ali sve što izrežira Moët & Chandon je i više nego savršeno!
Taj dan u Parizu (vidite temu) nastavio se posetom Ledoyen restoranu sa tri Michelin zvezdice, kulinarska superzvezda Yannick Alléno pripremio je pravu gozbu u egzotičnom stilu... A završio se super žurkom i malom noćnom posetom Trijumfalnoj kapiji.
La vie est belle!

I sami znate da sam hard core fan Hvara i samoproklanovani nadobudni eskpert iz poznavanja ostrva, ali kad Moët & Chandon tim kaže "deder skloni se Jelena mi ovog leta krojimo plan i program"... Onda se ja poslušno pomerim i do kraja se prepustim tom osećaju da je nekako sve isto, ali bolje, oh koliko bolje!
Kao mislila sam da sam možda prerasla te hvarske dane bez mozga (ha-ha, nee!), mislila sam okej koliko sve to može biti drugačije kad to mesto poznajem u kamen, baš svaki pedalj... Poštena sam, priznam kad pogrešim.
Kad sve zamiriše na morsku so, a ima ukus Moët Ice Imperial šampanjca, tik što se završio dan i deli se nas samo sekunda od večeri, tada se sve uspori i napokon stane, samo da bismo registrovali šta je čista, nepomućena sreća!
Pa veče promiče između praskanja od smeha, kucanja čaša, nazdravljanja na svim svetskim jezicima, sudaranja kockica leda... Ako sam išta naučila masterirala to je kompletno prepuštanje trenutku, samo smo tu, samo se pomeramo u ritmu muzike, samo je dobro i to je to.
Lekcija sa Hvara? Od Moëta mamurluk skoro ne postoji! Ili je možda univerzalni lek za to stanje do vrha puna čaša Ice šampanjca sa voćem umesto doručka dok jedrilica seče talase ka Paklenim otocima?
Šta je, da je. Odlično je!

Pa lagani trezveni city break, zvanično jedan Opel test drive kroz okolinu Frankfurta, nezvanično još jedan oblog za Jeleninu dušu. Već znate da je ovaj naizgled dosadan grad jedan od meni omiljenih u Nemačkoj. Da li imam vodič? Još pitate! Birajte: jesenja, ili zimska varijanta.

Septembar je mesec kada većina bez borbe proglasi finalni poraz leta i prelazak na ozbiljniju frekvenciju, većina, ali ne i ja! Hvala bogu i Moët & Chandon deli tu filozofiju, ljubomorno čuvamo leto. Zato početak septembra, zato jedan Mikonos naštimovan na krajnje savršenstvo (šta da vam kažem! To je jedina reč koja igra u ovom slučaju), sunca u izobilju, vetra nimalo, turista taman koliko treba.

Oni kad se igraju, bome igraju se do kraja. Mikonosu baš ništa ne nedostaje, ali zašto ne dodati još malo čisto da se začini toliko da pređe u sekciju "ma jel se zbiva ovo?!".

Zato drveni jedrenjak sa dva jarbola, ležaljke na pramcu, pune kible leda i šampanjca na dohvat ruke (i najslađa konobarica ako baš ne možemo da dohvatimo), dva DJ-a i otvoreno more u pravcu... Pustog ostrva!

Rhenia je nenaseljno ostrvo na sat vremena lagane plovidbe i okruženo je najtirkiznijom nijansom mora koju možete da zamislite. Mada nije da sam zamišljala da ću ikada ići na pusto ostrvo gde goli kuvar sprema organic specijlitete na malom kamenom molu i da ću jesti morske ježeve i jastoge rukama, a da ću zatim prileći na velike jastuke na praznoj peščanoj plaži dok mi se svako malo krivi čaša od dosipanja šampanjca od skoro pa nevidljivih konobara.

Nisam zamišljala, ali sad sanjam da mi se tako nešto ponovo dogodi!

Jer? Fantazija?!

Da nemam slike pomislila bih da mi je sunce spržilo mozak u obliku jedne kvalitetne halucinacije, ali jok! Bilo!

Povratak u realnost posle ovakvih epizoda mora biti nežan i postepen...
Dobro, više nismo bosi, hajde asfalt. Može ponovo grad, ali hajde da je ponovo Pariz!
Het trik 2018. godine, a ako ćemo pravo taj grad bih mogla da ponavljam u nedogled i ne bi mi bilo dosta! I dalje intezivno maštam o mojih besciljnih mesec dana u ovoj prestonici.
Jesen u Parizu desila se zahvaljujući kompaniji Samsung, tamo je bilo predstavljanje nove kolekcije dizajnerke Aurelie Fontan koja je sve modele kreirala na novom Note 9 telefonu (pogledajte više).
Zbilja fascinantna priča, ali vi znate da sam ja već dugo istinski fan ovog modela i sigurna sam da ćemo u budućnosti videti još luđe priče šta sve ovaj hrabri "mali" telefon može. Za početak Samsung Note edicija odgovorna je za 90% mojih fotografija i ne planiram da ga menjam.
Preporuke koje sam zapisala tokom ovog pariskog đira uskoro stižu u obliku novog vodiča kroz Pariz!

I?
Novembar? U Bukureštu?
Vidite, kad ne planirate dešavaju se najluđe stvari.
Kad smo dobili Moët & Chandon nacrt za 2018. godinu odmah su nam namignuli i rekli da nas najbolji provod čeka baš u Bukureštu. Posle pustih ostrva, plaža, vip loža i Michelin zvezdica? Stvarno?!
I ispalo je onako baš najstvarnije! Jer tokom sedam meseci ove lude avanture #moetsociety ekipa postala je poput male ćaknute porodice.
Svaka sledeća čaša bila je životna priča više, svako novo nazdravljanje bilo je za nas i sjajan provod i zaraznu energiju! Opajali smo rumunske klubove u punom raspoloženju, sa plafona su stizali šampanjci u šarenim dronovima (?! ne izmišljam, svajpujte za video), sa svakim novim lansiranim pampurom bilo je sve jasnije da kada se u priču umeša Moët dešava se neka ozbiljna alhemija.
Moët momenti su oni momenti u kojima se svet vrti u dobrom smeru, dižete ruke visoko u vazduh prepuštajući se neustrašivo svemu što sledi, usne same kreću u osmeh... Moët efekat je metafizika!
Moja mašta je zaista bogata, ali sve ovako ni ja ne bih umela da smislim. Ali, eto pokazalo se da je nekad život bolji i od najsmelijih misli. A znate kad se sve to dogodi?
Nemam pojma!
Bitno je samo da u svojoj glavi jedrite ka tome, ja sam 2014. godine zapisala da želim nepresušni izvor ružičastog šampanjca (uverite se i sami) i to je do detalja ono što sam dobila.
Možda se neko napravi pametan pa se zapita: "je li Jelena što ti želje nisu smislenije?"... I opet, nemam pojma!
Htela sam bezbrižnost i jedrenje i da se utopim u šampanjcu i eto mi.
Nemojte olako shvatati svoja sanjarenja. Sledećeg trenutka probudićete se  u sred Bukurešta sa gomilom novih fantastičnih prijatelja.
Zato čaša gore za maštu bez granica!

I da sam tim putovanjem zaokružila godinu ne bih se bunila, ali hej! Život je imao nešto novo u planu. Jedan fini, fini Kopenhagen. Paperjast i nežan, za spustiti glavu od svih tih ludih provoda. Za lenjo cunjati, za istraživati muzeje i skupljati inspiraciju za nove zadatke. Mogu da vam ponudim dva dizajn vodiča: prvi i drugi.

Shvatam da je to to, izlazim iz svoje centifuge kojoj sam se tako bezbrižno prepustila.
Ključ uvek u balansu i pravom doziranju.
Ne zagovaram da treba da se povučete kad je najbolje, nisam tako surova, pa ja sam ona koja uporno zatvara kafane čekajući sunce... Samo verujem da treba pratiti sopstveni kompas i ponavljati da je hazaderstvo neodoljivo, ali ne može zameniti životno planiranje i trasiranje sopstvenog puta.
Meni se ovog puta rizik (višestruko) isplatio! I to i vama savetujem, da ponekad malo zažmurite i sa poverenjem se prepustite. Ali samo malo, samo ponekad. Onda kad se umorite i ne možete da sami raskrčite sav taj životni nered.
Ipak, kad se osetite da ste sposobni da sednete ponovo na vozačko mesto i deaktivirate autopilota, prihvatite i to.
Cenim da je to upravo ovaj trenutak.
Srećno!