Iako sam ponekad najglasniji kritičar rezolucija i retrospektiva zapravo baaaš uživam u
bits and pieces postovima!
Povremeno skliznem putem uspomena pa čitam i stare (iznenađujuće sam redovna, na meniju imamo
2017,
2016,
2015,
2014,
2013,
2012,
2011) pa sve vičem juuu vidi šta je bilo, ma nemoguće! Pa fantastično!
Znate kako, prema svima sam dosta tolerantna, ali prema sebi ne, kriterijumi za merenje ličnog uspeha kod mene su... Pa skoro nedostižni! I zato su ovi postovi ključni da se saberem, potapšem se po ramenu, kažem smiri se Jelena, u redu si.
I baš u takvom raspoloženju sam uklizala u 2018. godinu. Sa idejom da malo moram da olabavim i da ja ne moram sve da uradim i ne moram uopšte da budem najbolja verzija sebe, zapravo... Ma ne moram ja ništa!
U inat stanju sklopila sam suludi plan,
živeću svoj život sa Instagrama!
Uporno sam ponavljala da su te crtice samo malecni deo, da sam najčešće do grla u papirima i rokovima i da nije život jedan filter... Jednostavno sam prestala. I da se pravdam, a i da se zatrpavam poslom.
Pa hajde da vidimo kakav je to taj insta život?!
Ako neke svoje materijalne želje stavite na hold, pomalo zaboravite da ste odrasla osoba, planirate isključivo na kašičicu i većinu vremena se freestyle prepuštate svemu što vam se pruža, takav život ume da bude jako dobar!
Spektakularan, zapravo!