Ono kad sam onako - baš okej.
Sa onim što je prošlo i sa onim što će biti. Štagod. A da vam kažem, nije lako dostići taj zen nivo srednom juna (samo razmislite: slobodni dani, rešenje o odmoru, biranje kupaćeg, nervni slom zbog kupaćeg, zašto smo opet na staro siroti, a leto ganc novo? And so on, and soooo oooon...).
U mom slučaju to je više vraćanje tom nekom dobrom osećaju, kad pod jezikom kao da je morska so, vrućina stiže sa juga, miris u vazduhu nepogrešivo asocira na omiljeno letnje ulje... A zavese kunem vam se, kao da pomera nežan maestral... Devojka leta se vraća sebi!
Zabavno je zapravo kad shvatite da ste neke stvari znali već sa dvadeset, ali niste verovali sebi. Legit. Da se ponovo vratim, verovatno bih sve baš tako ponovo naopačke. Ole!
I večeras zato na redu vožnje jedno kvalitetno vraćanje, u Crnu goru, na mesto gde sam pre ove posete poslednji put bila pre toooolikooo godina, više nego što je pristojno da kažem (onako vrtimo se oko skoro dve decenije). Ali, okej, da budem sasvim iskrena tadašnji aranžman podrazumevao je letovanje sa mamom i tatom (bilo je zabavnije, nego što sam ikada želela da im priznam) i šta nam je kolektivno ostalo u sećanju? Ta plaža! I spektakl koji se iznad nje dešavao svakog jutra i večeri.
No, hajmo redom. Maestral Resort&Casino je oduvek slovio za jednu od elegatnijih lokacija na Jadranu, ali posle renoviranja, to ne mogu dovoljan broj puta da podvučem!
