BITS&PIECES 2017.

Nastupa onaj moj omiljeni blogotrenutak.
Sabiranje.
I misli. I godine. I ciljeva (kojih ciljeva? Ma kud si pošla Alisa?).
Ja, noj po prirodi, bih samo zabila glavu u pesak i čekala da sve prođe. Ali, tu su stvari koje vas pomeraju i vade iz zone komfora, kao mene ovaj blog.
Počeli smo 2010. godine uz alijas, skrivanje i stidljivo linkovanje. Završili smo 2017. u jednoj me myself and I fazi.
Budući da sam osoba kojoj je mnogo ugodnije da stoji iza imena časopisa, sitnih potpisa sa strane koje realno niko i ne čita, do ove ovakve epizode trebalo je mnoooogo vode da proteče. Društvene mreže glasno skandiraju otkrij baš sve o sebi, a ja bih samo zamišljeno fotkala ćoškove stolova i blistavu igru sunca u punim čašama...
Ali, hej! Evo, nađemo se ovde na pola puta.
Šta sam rekla prijateljima o 2017. godini? Citiram: "bila je fina".
Fina?!
Mogla sam i da poentiram pa da dodam da je bila: "dobra u duši".
Znam da zvučim razmaženo, ali teško je biti euforičan kad skrolujem kroz stare Bits postove. I onda napadaju informacije: Milla Jovovich! Uma Thurman! Sad si glavna urednica ELLE Decoration izdanja! I Kambodža i Tajland i Irska i Hvar!  I onda od Milana, preko Pariza, do Madrida, Amsterdama i Kuala Lumpura!
Lestvica se penje, samoj sebi sam dosadna kad se razvlačim okolo. Možda ovo nije bila godina ostvarenih ciljeva i velikog pomeranja, ali ako sam nešto masterirala to je zen budizam i život u baaaaš sporoj traci, ma ne trubite mi, zaobiđite i srećan vam put.
Vežbala sam stav i strpljenje lenje mačke i čini mi se da sam to izbrusila do savršenstva.


Godina je počela u zimskoj idili, MK Resort je organizovao fantastičan događaj, promociju Bistronomy koncepta. Vrhunska kuhinja i Kopaonik u punom sjaju. Homa restoran i Filip Ćirić i deset jela u nizu, zalogaj po zalogaj, laagaanoo, da se topi na nepcima... I vrhunska vina kao tiha pratnja. Taman nivo ugodne opijenosti, vinom, lepotom, životom. To je moja vrsta sporta!

Jedan Zagreb kasnije i bili smo spremni za novu avanturu u komšiluku. Yugotrip naštimovan na najfinije! Meneghetti u proleće... Pa to vam je... Nekako dosta blizu raja.
Hajde da kažemo ovako. Nikog pored bazena, osim konobara da vam doliva crveno vino iz 2011. godine, od zvukova samo ptice i pčele, subjektivan osećaj kao da malo lebdite, tik iznad tla.
I napustili ste ovozemaljske brige. Jedino na umu da li preći na Malvaziju? Totalno da!
Više o tome pročitajte - ovde.

I onda onaj trenutak.
Znate već, neki tamo običan dan i rutinsko gledanje mejlova, pa naiđete na taj jedan... koji kaže... Air Serbia sada direkt leti za Veneciju i hajd' sa nama! Ne morate dva puta da mi kažete. Gajim taj neki deo ormana spreman za Italiju, i Toskanu, i cunjanje po malenim uličicama. Gola ramena i velike lokne. Dolce vita u svojoj esenciji.
Šta ima u Veneciji pročitajte - tu, a u čarobnoj Firenci - tamo.

Ako sredinom godine osetite da je vreme da sami sebe počastite, ne ignorišite osećaj. Častite se, ne usporavanjem, nego totalnim mirom. Brzina? Čista nula. Ostrvo Limnos je još jednom potvrdilo svoj status supermirne grčke tačke za kompletan restart. Naramak dobrih knjiga, sto hladnih kafa i besciljno buljenje u horizont. Nikakva očekivanja.
Samo taj smiraj koji sam vredno vežbala. I da vam kažem, ide mi.

Pa dobro, nisam rekla da sam baš pronašla smisao života i vrhovni mir. Avgust je nekako po defoltu rezervisan za fiestu, posebno ako ga provedete u Barseloni (biće i taj post, časna pionirska). A do tada bih samo rekla:  Eastern Standard sa džinom, lupkanje štiklama i šarene haljine i zatvorene oči, a iznad njih upekla zvezda.
I samo je dobro. Tek tako. Sve valja!

I da bez borbe tu proglasim kraj letu?! Pa nema šanse!
Kikladi žive osunčani do duboko u jesen. Zato kraj septembra treba pametno uložiti, u jedan aranžman koji u perfektnom omeru kombinuje Santorini i Paros. I na bis doživeti celu simfoniju: zalazaka, slatkih vina, bosonogih šetnji, pokrivanja glave stranicama knjiga, i sve to uz mirise ulja i krema koje nedvosmisleno kažu: leto! Iako je već ozbiljno jesen, iako su sunčalice već duboko na popustu.
Iskustvo koje bih vam preporučila uvek. Izbegnete napornu gužvu špica sezone i poentirajte kad već niko ne veruje u vas. Nevernim Tomama pošaljite razglednicu sa plus trideset u hladu.

I u poslednoj trećini godine mrvica gradskog raspusta, slatki Opel izleti do Frankfurta i do Budimpešte.
Proći Evropom kroz zlatnu jesen, uteći pred najavom zime. Sakriti se duboko u #projekatstan. Prva zima u duuugačkom nizu koju provodim kod kuće, bez previše planova, ideja i prekookeanskih putovanja. Samo sedim (sédim?) i postojim. Možda je baš zato iznenadila ovim temperaturama oko 15. podeoka. Uštedela sam od letos?

Kad je prevrše brzo, ne valja. Sad kad spavam na paperju i svilenoj jastučnici, ne valja previše je tiho... Jel bi bilo previše da od ove sledeće koja se nudi poželim sve nekako na taman?

Red ludih ritmova, red smirenih tonova.

Belo vino, pa voda.

Buka, pa tišina.

Ništa, pa sve.

Euforija, pa pravac zen.

Ravnoteža?

Ili je to utopija?

Bilo kako bilo, svečano obećavam da ću se ipak pomeriti iz te slatke zone komfora i izazvati sebe na osvajanje novih visina i ciljeva. I samo da je zabavno! I nek miriše na smokve i verbenu. I da je sunca i da je nas. Pa videćemo već u hodu kuda pokazuju znakovi pored puta.

Srećno nam bilo!