Da se utisci slegnu. Da ukus burate izbledi, kao i mehurići iz Spritza.
Dolce vita da se stiša, nežno treba sići sa tog paperijastog oblačića sreće. Italija ume da pukne tako, ravno u glavu, pa sve pokazujemo rukama, mljackamo i mislimo se kako je sve divno.
Posebno na leto, posebno u junu.
Malo sam se odlepila od Milana (pročitati ovde) i istraživala sam nove rute, veličanstvenu Veneciju koja je zahvaljujući AirSerbia novostima sada udaljena manje od dva sata udobnog leta (čeka vas uskoro jedan duuugački oduševljeni post na ovu temu) i predivnu Firencu.
Srce Toskane. Kolevka renesanse. Meka umetnosti.
Puno velikih reči i hrabrih izjava. I sve ih lako opravdava. Nehajno, bez truda.
Dok posmatrate spektakularan zalazak sunca iznad reke Arno, okruženi monumentalnim građevinama, sa muzičkom podlogom uličnih svirača, biće vam jasno zašto su poznati umetnici baš ovde stvorili sva ta neverovatna dela. Da sam mogla kući bih kao suvenir ponela teglicu inspiracije i lepote.
Tamo je to nekako opipljivo. Fantazija za poneti.
