Izbegavam da odgovaram na ta neka ozbiljna pitanja...
Jer... Iskreno? Stvarno mi je to dosadno.
"Zaista si dala otkaz?!"
"I šta sad radiš"
"Aha, internet, da, da znam to, nego šta stvarno radiš?"
"Dobro, znači zapravo sad ne radiš ništa, a šta ćeš da radiš posle?"
Još jednom prevrnem očima u sebi i teškom mukom se uzdržim od zevanja.
Da. I dalje radim na blogu. Da, stvarno to radim. I ne, nije da ne radim ništa. Miljama daleko od toga!
Jasno vam je. Živimo u društvu gde je lakše reći da sam nezaposlena jedinka izgubljena u procentima i poražavajućim statistikama, nego objasniti čime se, i zašto, bavim. Da li se uopšte bavim?!
Izaći iz okvira, koliko god to kao ideja delovalo privlačno, nije jednostavna stvar. Napuštate sigurnost sistema, kakva takva pravila i tu prelepu kapljicu novca krajem svakog meseca. S druge strane napuštate sigurnost sistema, kakva takva pravila i kapljicu novca. Vidite?
Sva lepota je (za)uvek u oku posmatrača.
I zato nekad izbegavam i puštam da sagovornici sami izvuku zaključke. Puštam da drugi govore umesto mene.
Danas, mikrofon prepuštam brendu Pandora koji su ovo proleće startovali sa sjajnom Pandora DO kampanjom... Ukratko?
