Design Hero: Saša Šekoranja

Jedna nova godina, ali dve stvari.
Prva: napokon poverovati u činjenicu da ostali ljudi jednostavno ne mogu znati šta se sve mota u mojoj glavi (pripadam onima koji veruju da ostali sa sobom nose jednako veliku hrpu istih (ne)potrebnih informacija).
I druga, napokon odustati od histeričnog pravila koje nalaže: otkrivati, samo otkrivati, novo, novo, novo!
Iako su u temelju obe ove stvari zapravo sjajne (pre svega, tako teram sebe da ostanem u stalnom treningu sa informacijama i znanjem, za to thumbs up), ponekad su naporne, a realno - nepotrebne.
Te, danas jedan oštar zaokret.
U dobro. U poznato. U priznato.
Rubrika Design Hero je tu kako bi se svetla pozornice usmeravala u pravcu pravih vrednosti, konevolicipele.com dugo je bio mesto gde ste nešto mogli da saznate prvi, ili odmah iza. Ali, u internet histeriji sa klikovima i brojkama (beskrajno dosadno i ubija svu zabavu), takvo jurcanje mi je postalo mrsko. A kad zastanete i oslušnete, primetite...
Primetite kako u jurenju za novim senzacijama, retko ko onim etabliranim kaže: hej super ste. 
I ne, nismo vas se zasitili. Keep it coming.
Zato danas jedno ime, vrlo dobro poznato čitaocima iz Hrvatske, ali i svima onima koji cene originalnu estetiku i autentični izraz u dizajnu. Spojite cveće, enterijere, neke od najudobnijih i najprivlačnijih ambijenata u Hrvatskoj i sve će vam biti jasno - Saša Šekoranja!

Akademski slikar, scenograf, ilustrator, cvećar... Jednom rečiju umetnik! Sašin rad upoznala sam pre nekoliko khmmm godina (više nego što želim da priznam) u hrvatskom izdanju ELLE Decoration magazina.
Bilo da je u pitanju crtež, set dizajn, ili buket, vrlo je lako prepoznati Šekoranja potpis, radi se o autori koji poseduje specifičan stil koji u sebi spaja sofisticiranost, minimalizam, preterivanje, eleganciju i svedenost u jednu rečenicu.
Iako je njegov doprinos umetnosti nesumnjiv, 2011. godina predstavlja prelomnu tačku kad je svoje znanje o prostorima počeo da upotrebljava i u komercijalne svrhe. Naime, to je godina nastanka studija Šekoranja-Franić, koji je Saša osnovao sa dizajnerom enterijera Deanom Franićem.
Ovaj dvojac iza sebe ima respektabilnu listu klijenata, a meni omiljeni projekti su oni koji nose oznaku javni.
Njihov prvi izvedeni projekat van granica Hrvatske nalazi se u srcu Beča, radi se o lokalu Graben30 koji predstavlja kombinaciju restorana, loungea i bara. Znate već, spoj elektriciteta noćnog kluba, udobnosti finog restorana i onog uvek prisutnog faktora iznenađenja kuda će veče poći - to je koncept kome uvek dižem čašu gore!
Dean i Saša su miks koji se ogleda u nameni prostora preneli i na samo uređenje, rezultat je prefinjena eklektika u kojoj su (uspešno) spojeni svi aktuelni trendovi: bakar, pliš, biljke kao dizajn element, orijentalni detalji... Jedan vrlo dobar razlog da se ove zime uputite na road trip u austrijsku prestonicu.

Sledeći na mojoj listi omiljenih Hotel Adriatic, je na listu dospeo na neviđeno. Čak i pre nego što sam videla finalni rezultat bilo mi je jasno da će to biti nešto posebno... Adriatic se nalazi u samom srcu Rovinja, sa pogledom na more, i baštom na ćošku koja kao da je izašla iz romana u kojima opisuju junake nekog prohujalog doba dok doručkuju uz novine i jaku kafu... Obožavala sam baštu starog hotela, kome je ostalo malo šta osim tog šarma, a posle Šekoranja Franić intervencije moram da priznam da je to postala prava ljubav!
Istorijski položaj iskoristili su kao okosnicu u svom radu, vrteći se oko klasičnih komada u vrlo smirenoj paleti koja oscilira između bež nijansi i tamnih tonova i uspeli su da stvore moderno mesto koje čuva tradiciju (mnooogo teže nego što zvuči). Uz arhitektonski biro 3ldh koji je bio odgovoran za projekat, dobili smo jedno opako mesto na obali.

I naravno da nam nikada nije dosta obale! Još jedno mesto iza koga stoji ovaj talentovan tim nalazi se u Dubrovniku. Portrait je svojevrsna kombinacija concept butika i bistroa u nesvakidašnjem ambijentu obnovljene palate iz XVII veka koju krase originalna dela umetnika Vlaha Bukovca. Prava poslastica, zar ne?
Upravo su oni tako prišli uređenju, ne mogu da se zakunem, ali kad pogledam ovaj prostor deluje mi da su se Saša i Dean dobro zabavili radeći ovaj enterijer. Razvili su nekoliko prostornih celina, a ja bih se hladnokrvno uselila u skriveni vrt u kome se sa jedne strane nalazi mediteransko rastinje, a sa druge gomila plavih i belih prugica.
Malo mi za sriću triba.

Ipak, svaki komeracijalni projekat ograničen je idejama i zahtevima investitora, zato moj omiljeni Šekoranja enterijer zauvek ostaje Velvet Café, čiji je Saša jedan od vlasnika. Nekadašnje kultno zagrebačko mesto od 2009. godine živi svoju renesansu. Posetu Zagrebu računam tek od trenutka kad popijem (dobar!) kapućino u Velvetu, uz pitu od sira, ili kolač sa jagodama (ekstremni mljac). Tu je i zagarantovani Instagram škljoc, ovo je jedno od najinstragramatičnijih mesta u gradu. Pride, tu su zapravo dva Velveta, beli za rano jutro i proleće i crni za ušuškane večeri i kišne dane. Doduše ovo je moj recept, dozvoljeno je da ih mešate po želji.

Kad se već nađete u Dežmanovom prolazu, ne propustite posetu Šekoranja Galeriju, koja je pomalo galerija, pomalo cvećara, zavisi kako doživite... Ono što je izvesno da će vas sa nogu oboriti izlog koji se menja sa smenom svake sezone. Možda sam se i predomislila, možda bih rađe živela u ovoj art cvećari?