Iz pre-pre ere (znaju oni sa dužim pamćenjem).
Jedan iz sekcije "blago se brinem da možda takve nisam prerasla"?
Jer, kao život posao. I život i posao.
Odraslost.
Kamo malo mudrosti Jelena?
A onda dođe taj novembar. Siv.
I dobuje uporno uz prozor, danima, noćima...
I sivo jutro i siv dan i mrak u treptaju oka.
A onda svane nedelja.
Do pola Supermen pidžama, od pola teget zvezdice, leopard čarapice su tu da podrže simfoniju lenjosti.
Mala žuta Moka i fino mlevena Java kafa. Prelivam šolju.
Glasno srkanje, punđa na glavi, premaz maske sa glinom i štrebrske naočare.
Pola dana valjuškanje u krevetu obučenom u prugice, pola dana ljuljanje u beloj stolici.
Tri strane Une, tri Selindžera.
Kruna je na glavi, jer valja slaviti - baš sve!
I taj sivi novembar zaslužuje klicanje. Uz Deezer Playlistu iz osamdesetih, baš svih 99 crvenih balona.
Stres držati na tihoj vatri, nedeljom je brigama zabranjen prolaz.
Kliknuti na play, Lambada je skroz okej.
And guess what za ugađanje sebi jednostavno nikada niste previše stari, ili doista ozbiljni.
Ronjenje kroz jastuke je sport za sve.
Samo morate vredno trenirati i smeši vam se pobedničko postolje.
Ako ste čovek od izazova, ulažem i jedan stvarno dobar ponedeljak.
Da li me pratite?
Pitaj me sta sam danas radila? Nista!! Ha ha, drago mi je da nisam jedina
ReplyDelete:))) e to je stav! <3
DeleteNemoj da odrastes. Bez zezanja
ReplyDeleteDosadno je
Tamara
Hhahah pa trudim se da bas ne uletim u sve to bas zaozbiljke
DeletePoruka sebi za tmurni novembar: prescription: Jelenini tekstovi na temu hedonizma na repeat :)
ReplyDeleteBila sam vredna, eto onoliko godina arihive. Uzivaj, nadam se da ce popraviti novembar O:)
Delete