*New Chapter*

Prsti na tastaturi, u zvučnicima August Day Song (jer sunce zauvek!).
Nokti namazani u ružičasto oklevaju i lebde iznad slova... Odakle početi?
Jer...
Jer sve je novo. Počevši od novog odela za konvolicipele.com, mrvica nežnoroze, dašak elegantne geometrije i napokon malo organizacije. Da, kategorije su sada sastavni deo bloga, pa možete uživati u skupu postova vama omiljenih tema.
About me sekciju čeka oooozbiljno renoviranje, od age boxa, preko osvežavanja životopisa, sve do izmene aktuelnog agregantnog stanja.
Za sve one koji nisu pomno pratili, odustala sam od printa (verovatno zauvek) i posvetila sam se online svetu.

Neko bi možda rekao da nisam preterano mudra, jer situacija je skoro u tačku i spejs ista kao ona od pre 6 (i slovima šest godina), kada je izdahnuo magazin L'Officiel. (Ukoliko vas zanima kako funkcioniše jedan modni magazin u domaćoj režiji klik ovde.)

Ipak, pripadam generaciji koja neuračunljivo voli papir, sjajni, šuškavi papir, koji miriše na inspiraciju, daleke destinacije i skupe parfeme. Štamparija me ushićuje - tužite me! 

Kad ocenjujem posledice svojih postupaka obavezno prizovem i nekadašnju mene da presudi, kao neki božićni duh prošlosti...  Šta bi ona rekla na to da sam svojevoljno napustila ELLE?

...

Have I gone mad?

I'm afraid so, but let me tell you something, the best people usualy are.

...

Verovatno bi se prvo zateturala i sasvim izvesno zanesvestila. Naime, toj Jeleni je jedan od životnih ciljeva bio da radi u redakciji glossy modnog magazina. A ova je sve to uradila, uredno prošla put dug deceniju: od asistenta, modnog novinara, urednika rubrike features i lifestyle, sve do urednika ELLE Decorations magazina (u koji sam bila beskrajno zaljubljena - videti ovde).

I šta je pošlo po zlu? I baš sve i ništa. 

Znate one epizode kada samo beskrajno trčite u mestu, u nepodsticajnom okruženju, a dok vi trčite oni koji bi trebalo da vam dodaju peškir i vodu, vam usput podmeću nogu... Dok prelazite tu ekstra milju, oni pokušavaju da vas zaustave i nagovore da im se pridružite u njihovoj prosečnosti.

Hmmm, sorry, ali hajde ne.

Ubeđena sam da bi i čak ta nezrela Jelena vrlo brzo stala na moju stranu i zapravo bila ponosna što i dalje ulažem u sopstveni integritet i što sam spremna da se borim za ono što volim, kao i da se odmaknem od onoga u šta ne verujem. 

Da li sam luda? Danas, u Srbiji?

Verovatno? 

Da li se tako osećam?

Nimalo! 

...

My dear, here we must run as fast as we can, just to stay in place. And if you wish to go anywhere you must run twice as fast as that.

...

Osećam se dobro, srećno, rasterećeno. Ne znam osećaj, ali pretpostavljam da je slično onom kad vas puste iz zatvora gde ste nepravdeno dospeli, ili možda kad raskinete vezu za dečkom siledžijom...

S.l.o.b.o.d.a! 

Raspolaganje sopstvenim vremenom, odlukama i vrednostima. Mi-li-na. 

Ne navijam da pođete mojim stopama, ali ako ste u prilici da sebe počastite time, učinite to dok vas životne okolnosti ne nateraju u ulogu taoca, a ako ne, držite se sindroma Stokholmskog.

I na kraju, radujem se, radujem se što ću biti ovde mnogo češće, sa novim temama. 

Očekujte mnoooogoo više dizajna (uz poseban osvrt na #projekatstan), reflektore uperene u talentovane ljude koji rade fantastične stvari i teme nežne kao glas Bebel Gilberto.

Down the rabbit hole!