Ko ne voli cipele: Gozba - Istria Edition

Znate te neke slike... Jure vas na Facebooku. Ponavljaju se na Tumblru. Izranjaju na Pinterestu.
Ma znate već... Te neke koje govore. Glasno. Glasno!
Jasno čujete šušaštanje vetra. Rezak zvuk sudaranja čaša. Ka-čing!
Kao da vam vazduh malo zamiriše. Malo morski. Malo slano.
Malo vam zatitra plamen sveće pred očima.
A onda... Onda se nađete u sred takve slike. Tek tako.
Sedite sa venčićem cveća na glavi i kao sve je okej. Oookeeej.

I ne umišljate miris lavande... Ni zvuk talasa u daljini... Ni crvenu zemlju ispod čokota vinove loze...
Jer tu ste.
I stvarnostvarno nedostupni. Dostupni samo za nove prijatelje i uspomene. Možda sam u jun ušla histerično luda, ali iz njega izlazim kao jedna smirena žena. Sve je u redu. Umutila sam vrhunac poslovne sezone sa zbrisom od 48 sati i izbrisala svaku asocijaciju na Monkov vrisak.
Te Gozba.
Te Istra.
Te nepoznatno društvo. I izmešano sedenje. Jedina opcija jeste da se sprijateljite sa svojim delom stola. Dok grickate hobotinicu. Dok pijuckate rosé. Ruby rosé.

Jer venac u kosi je sasvim okej. I nazdravljanje noći.
I pomešati i belo i crveno i crno. O svemu ćemo misliti kasnije.
Kad život pruži uživanje - zgrabite ga!
Tjunovanje samo na frekfenciju fino. Samo dobro. Samo da se pukne od smeha. Da se spajaju strelice poznanstava od Beograda, preko Novog Sada, Hvara, Poreča, Sarajeva, sve do Las Vegasa i Tel Aviva. Mute se priče, kako se veče odmiče. Sa svakim novim pampurom, prasak smeha sve je jači. I život stoji i život teče. Sve.
Ma koji realan život?!
Život kakav bi trebalo da bude. Na poljani. Ispod punog meseca. Pored lavande i hortenzija. Uz svuk skakavaca. Dok landaramo nogama sa verande. Dok pričamo priče pune smisla, samo nama.
I kad je lepo. Samo lepo.
Zapita se čovek, čemu ta nervoza. Čemu unezvereni pogledi. Čemu strah.
Sve je lepo, a ono što nije - biće.
Verujte mi na reč dok ne shvatite.

I zato čaša gore za sve ovakve koncepte koji su tu da nas saberu kad se zanesemo. Čaša gore za Gozbu i Trapan.
Ja samo da zaljubljeno gledam u kaktuse.
Samo sveže lignje i hladno vino.

Prepište moj recept. U torbu spakujte samo karticu i pasoš. Na vrh kofera još dodajte optimizam i dobro raspoloženje. Sve ostalo ćete rešiti usput. Ne brinite o onome o čemu ne morate.

Simple as that.