Bangkok pt2

Iako bi možda bilo logično da travel postove skucam čim sletim u Beograd, dok sva lelujava putujem kroz vreme... I razmišljam da li je leto ili zima, noć ili dan i da li život počinje ili se završava u 2 ujutru? Azijski džet leg je prilično luda stvar. (P.S. još jedna super luda stvar je i tajlandsko najsporije punjenje telefona, zapravo bilo čega. Pripremite svoje bezične punjače ;) )
Ipak, ja više volim da utiske neko vreme nosim sa sobom, zabavljam društvo, premećem ih u glavi i onda taman kada priče zamru, pečat u pasošu počne lagano da bledi, a travel bug počne da gricka ulažem blog kao kvisko!
Te, Bangkok za početnike deo drugi - odnosno najbolje ideje za izlet.


Ukoliko ste avanturistički nastrojen putnik propustićete puko postojanje na plaži i izvadićete svoj mali crni notes da popišete ove predoge. Stižu pravo iz pera tajlandske turističke zajednice, a oni, verujte, znaju o čemu pričaju!
*Prvi predlog je Sampran Riverside, radi se o velikom imanju koje u sebi spaja seoce, hotel, wellness centar, farmu... Osnovna namena mu je da se turisti upoznaju sa kulturnim nasleđem Tajlanda i to na vrlo zabavan i interaktivan način, tamo možete videti kako se pravi svila, zaigrati tradicionalni bamboo ples, ili se oprobati u spravljanju thai specijaliteta. Iako je u privatnom vlasništvu i postoji od 1962. godine uspeli su da prikažu tradiciju u najboljem svetlu. Ako vas izmori bazanje ispod palmi i učenje plesa zaustavite golf vozilo i pođite u spa centar Arusaya koji je u sklopu imanja. Za cenu 200 bata (oko 550 dinara) dobićete odličnu masažu u drvenoj kućici koja gleda na jezero, a posle tretmana stiže osvežavajući čaj. Kako izgleda after spa bliss pogledajte - ovde.

Naša trupa se u Sampran Riverside nije zaputila samo zbog razgledanja i stručnog razbijanja čvorova u leđima (ma, kad sam postala takva stresirana starica?!), svrha našeg puta bila je da prisustvujemo čuvenom festivalu Loy Khratong. Jednom od najvećih festivala na Tajlandu, održava se za vreme punog meseca u dvanaestom lunarnom ciklusu budističke godine, što bi na zapadnjačkom jeziku reklo da se poslednji odžao 25. novembra prošle godine.
Khratong je plutajuća instalacija koja se pravi od lišća banane, cveća, mirišljavih štapića i sveća... Kako bi se zahvalili reci na njenim brojnim darovima i izvinili na eksplataciji voda Tajlanđani u sumrak pustaju Khratonge u koje su prethodno stavili nešto para, a dok ga predaju reci zamišljaju i želju.
Been there, done that. Recimo da sam svoju ispucala na glupost :) ali hej u moju odbranu setite se samo tog džet lega... Mada, jedna želja k'o nijedna, svakako radi se o magičnom festivalu, još fotografija pogledajte ovde, a snimak - tu. Uvek mi ostaje sledeća godina...

*Još jedna nezaobilazna opcija za upoznavanje tajlandske kulture jeste poseta nekadašnjoj prestonici Ajutaji koja je to bila od XIV do XVIII veka. U blizini se nalazi letnja kraljevska palata Bang Pa In (i ovde bome zaista opravdavaju pridev kraljevski). Ajutaja vam neće biti toliko atraktivna ukoliko ste prethodno imali prilike da vidite Angkor Wat, ali je odlično mesto kao početna stanica za učenje i spajanje crtica iz bogate azijske istorije.

*Za povratak iz Ajutaje najbolja opcija vam je brod, krstarenje rekom Čao Praja trajaće oko tri sata, tokom kojih se možete sunčati na pramcu (bila sam jedina koja je to zaista i učinila, ostali putnici su odabrali opciju na minus hladno klimatizovane kabine - sooo not fun ). Sa obe strane obale uživaćete u zanimljivim prizorima, a u jednom trenutku ćete proći pored moderno uređenih kuća u staklu, sa sve malim privatnim dokovima... A u jednom... Pored vesele ekipice koja se brčka u mutnoj reci, iskreno, to ne bih preporučila, ali faktor 6 sa boost efektom i noge na ogradu, uvek.

I taman kad sam se aklimatizovala na ugodnih 35 Celzijusovih,  a ten počeo da poprima nijansu ka karameli bilo je vreme da se pođe. Oh well, znate već onu staru - kratko/slatko. No, sam odlazak nije značio kraj zabavnim avanturama. Upravo suprotno!
Ako pomislite da posle svega što vidite na putovanju nema mesta za iznenađenja nađe se neko i da vas razuveri. Na našem letu saobraćao je avion A380, najveći u Qatar floti, osim što ima dva sprata i tri različite klase, ima i bar u avionu, Bar! Da!
Možda se veselim glupostima, priznajem pošteno, ali kao osvedočeni ljubitelj šankova umrla sam od sreće. Rekla bih da se radujem malim stvarima, ali uzevši u obzir dimenzije ovog aviona, to ne bi bilo fer. Uz konstantan protok interneta i stjuardesu/barmenku opremljenu širokim osmehom i flašom flašama šampanjca (u baru služe Krug), došlo mi je da poželim da let traje malo duže :)