Ni sama sad nisam sigurna da smo na sigurnom (vrelom) tlu, ali šta je tu je. Uzimam papir u ruke (tvrdoglavo analogna), i bavim se: zaokruži saberi, pomeri. I kao po scenariju kreće nabiranje nosa, mrštenje i razdraženo podizanje naočara. Planiranje putovanja nekada ume da bude taaakoo naporno (evo dam vam ja moje prijatelje, pa da i to probate).
Zato se ove sezone radosno prepuštam tuđoj organizaciji, karte su već na mailu, projekti/putovanja za pozno leto su zaokruženi. Novi, zanimjivi, uzbudljivi! Jako dobra jesen se sprema.
Ushićenje raste. Osim.
Pa... Gde je tu moje obala? Kao jedna smirena produhovljena žena isprobavam te neke odrasle koncepte, te haj u maju, te skloni se sa sunca, te city break, te taj šorts je defnitivno prekratak, a tunika providna. Tjah.
Sve je to nekako bilo lakše sa 19 (iako nije da bih se tek tako vratila u taj period, isključivo uz ozbiljne visinske pripreme i samo da toj nadobudnoj Jeleni otmem sve te silne slatkiše koje će pojesti u narednim godinama, bezobraznica!).
