Less is more!

Ovo je jedna od onih vrelih afera koja će se izgleda neočekivano završiti srećnim brakom.
Od prvog malog androida kombinovanog sa Blackberry kamerom uz blagoslov Bluetooth konekcije, i ovog oduševljenog prvog posta, fast foward dve godine kasnije, a moj entuzijazam nije opao. Naprotiv!
Često ćete me videti kako ustajem od stola, balansiram na jednoj nozi, slikam iz kola u pokretu, hranu delim na fotogeničnu i ne. Kao kobac fokusiram i zumiram.
Nekad tako držim ruku na obrazu i tužno kukam: nemam život za zabeležiti.
Bezveze kukam, dovoljno je tako malo.


Par slobodnih dana, nekoliko dragih prijatelja, buket turskih karanfila (koji su ponovo trendi!), glossy modni magazin sa velikim trend dodatkom za prolećnu sezonu, najudobnije patike ikada i najbolji kapućino u gradu.
Dalje je lako. Sednemo i samo tako gledamo u sunce. Razgovaramo o životu. Srčemo kafu bez šećera i razmišljamo. Mislimo kako da ušećerimo sezonu pred nama. Upoređujemo travel agende, razmenjujemo beleške o nekim novim kul mestima.

A dok smo tu, neka smo, istražujemo najlepše ćoškove glavnog grada. Kula Nebojša je must visit. Obavezno sebi zabeležite na listu. Ranije je Muzej savremene umetnosti bio nezaobilazan u mojim vikend šetnjama, a sad sebi tražim neki novi. Isprobavam. Jer, iako tako ne deluje #muzejirade.
Lenje subote su savršene da se i sami uverite u to.

A ono što je preporuka za (za)uvek jeste ne popustiti radnim danima. Zadržati taj osećaj oslobođene subote. Okej, radimo, ali i zastajkujemo. Fokus uvek na lepo. Ima tih nekih radnih dana koji su waaaay better od ostalih. Ovaj ispunjen nežnim tonovima čeka vas u martovskom izdanju ELLE magazina na tri strane. Te, da ne opisujem taj neki utorak kada je zima napokon proglasila kapitulaciju, sve to možete pročitati koliko već sutra.

I još jedno zadovoljstvo iz dijapazona "manje je više". Ide tako sjajno uz rano proleće (oh, da kod mene proleće nastupa čim prođe kineska nova godina ;) ). Off-road. U svakom mogućem smislu. Skretanje. Skretanje sa utabanih i dosadnih staza. Kako onih od asfalta.. Tako i životnih. Skretanje u neočekivano je taaako tako dobro. Verujte, kad vam kažem ja, potpuna robinja navika.

Mada neke su i dobre. Dobre kao omiljeni restoran gde naručujete klimanjem glave. Kao domaći hleb u umaku od maslinovog ulja uz aceto balsamico. I na taman ohlađeno belo kućno vino. Oh well.
Valjda vam je jasno da je neophodno napraviti svoju bazu, mesto gde vas svakodnevne brige ne diraju. Ja sam pored reke, dočekujem i ispraćam, dok se i sama ne otisnem.

* Ovaj post je inspirisan je novim Arielom, čiji je novi slogan upravo: "manje je više!".  Istina! :)