Mykonos daydreaming

Na rasporedu je. Zakazano.
Red vožnje nalaže.
Vreme je za Jeleninu tugu zimsku pregolemu.

Kako godine prolaze, postajem (blago) racionalnija. Ali, hej to sam samo ja!
Devojka koja bi živela u minijaturnom bikiniju. Ili u finom svilenom kaftanu.
Sa čašom koja nekim čudom ostaje zauvek puna.
U beloj ležaljci. Pa lagano sa leve, na desnu. Lelujanje. Dok sunce topi mozak.
Prošle godine sam posustala. Shame on me. Nisam sklopila ni poštenih deset dana na suncu.
Broj dočekanih zora na obali: nula. Zip, zero, zilch!
Ono kad se noć razliva, kad sve može biti, a baš i ne mora. Kad se ležerno izuvaju štikle. Lagano hoda po hladnom kamenu. Žmirka u novo sunce na horizontu. Smeje se bez razloga, jer eto tako. Poslednja tura uvek se posveti novom danu.
Malo neodgovornosti  - neophodno je.


Zato, ove godine, odgovorno počinjem sa svojom letnjom kampanjom. Na vreme! U letnju igru uvodim omiljeno grčko ostrvo Mikonos.
Zapravo ulažem ponovo svoj  favorit hotel San Giorgio.
Jer je tako, tako savršen. Dizajn koji gađa ravno u srce.
Sve činjenice o njemu mogli ste da pročitate u ovom postu.
Sada bez mnogo stručnih reči,  samo se tako imaginarno gnezdim među izvezenim jastučićima, a ispod baldahina. Premotavan unapred. Obrćem se na leđa. Zaobilazim sneg. Fast foward pravo na one dane kada se život (za)ljulja na dobro.
B.e.z.b.r.i.ž.n.o.s.t.
Ključna reč za moje leto 2014. godine.
Nit brige. Nit pameti.
Jer tad se uvek nešto dešava. Jer uvek se nešto dobro desi!
Sunce vešto oblikuje priče koje se iznova i iznova prepričavaju u hladnim januarskim noćima uz potoke belog vina. Uz prijatelje, smeh i kucanje kristala.
Dolivam Pinot Blanc i nazdravljam nekim novim letnjim uspomenama. U senovitoj senci pokraj tog tikriznog bazena.
Cheers!