2013: Bites & Pieces

Priznajem, nedostaje mi pisanje dnevnika.  Da čitam, crvenim, lupam glavom o tvrde korice i pitam se šta mi, pa šta mi to bi?!
Priznajem pomalo i zaboravljam. Godine (oh sve ih je više) ukrštene sa upornim dosadnim stresom i hiljadu obaveza po sekundi... Opak je to miks.
Zato iako nisam neka disciplinovana blogerka, na kvarno koristim ovo moje mesto da saberem sećanja. Presujem u svoj digitalni herbarijum.
Čitali ste o rolerkoster 2011. godini .
Te, sledi jedan online slalom kroz prošlu.
Dobru. Čudnu. Odličnu, zapravo.


Šteta što nisam imala vremena da u njoj i uživam. Ali tu je sledeća kao popravni.
Jelte, svaka naredna je tu da se pametnije odigra.
Početak godine je mene i blogokoleginicu Vanju lansirao pravo u stratosferu. Pariz. Modni Pariz!
Ravno na Paris Fashion Week. Znate ono kad maštate bez granica... Šta bi, kad bi, e taaad biii...  Pa se nekako nađete nosem u sred svoje maštarije. E to.
Ko nije je propustio Pariz serija, na popravni: tu, tu, tu, tu i tu.

I kad vam godina počne uz revije, pozivnice, after partije, koktele sa Ashley Olsen i mahanje u prolazu Garance Doré i Scott Schumanu, šta vas može začuditi? Mislila sam, ništa.
Ali, moj šešir, crni kaput, stara tašna, pink sat i pobogu JA na naslovnoj strani City magazina? Ou?! Jedna od onih "e da mi je neko pričao, nikad ne bih poverovala" priča. Hvala omiljenom uredništvu, što mi je ustupilo prolećnu naslovnicu :)

Uz lepe poslovne novosti iz redakcije ELLE magazina, koje ste mogli da ispratite na Linkedinu i u print impresumu, jedva sam uspela da na kratko godinu presečem blistavom srebrnom linijom.
Da svet prepolovim na pola: samo nebo i samo more. Ili samo ja i stena.
I u nedogled. Ali, ne i beskonačnost. Obaveze su ljubomorne, ne dozvoljavaju dugačak predah. Umesto uobičajnog stanja "glava na otavu" uz morski kapućino sam ozbiljno mešala i misli. Malo gledanja u sunce, malo se sklapaju poslovni planovi. Leto koje su pojeli projekti.

You lose some, you win some... Kad sam se vratila Beogradu i dugačkim rukavima grad je preuzela nova unapređena Jelena u verziji od 2+ metara. O projektu Vanja &moi za omiljeni šoping centar Ušće, imali ste prilike da čitate. Jedna od onih "oh uštini me, uššššštiiiini me odmah sad! Pao mi sladoled na pod od šoka!" epizoda.

A onda se vreme ubrzalo. U.b.r.z.a.l.o. Ako je čitava godina bila brza i neumerna, kraj pre podseća na ludačku vožnju niz (ekstremni) tobogan nego na jesenje životarenje. Kako sam pre lenja mačka, nego adrenalin džanki, malo sam se našla u čudu. Ali zar nisam u jednom momentu zatražila nove stvari, iskustva, mesta i ideje? Pa vi ste mi svedoci.
Be careful what you wish for ;)
Beograd se svako malo menjao novim gradom u Srbiji. Mnoštvo ljudi, misli, telefonskih poziva, mejlova, neprospavanih noći, papira i grafitnih olovaka, podvlačenja i zaokruživanja, razgovora, i mnooogo fotografija. Na jesen je svetlo dana ugledao i projekat #lifestyleserbia.

A onda sam ponovo sletela na blistavu planetu Campari!
Milano, kokteli, i kao uvod u novu godinu - sjajna Uma Thurman! Uma je zaštitno lice njihovog čuvenog  kalendara za 2014. godinu. Pre dve godine, po prvi put, sam imala priliku da se družim sa Campari timom koji ume tako, tako dobro da dočara kakav će to biti period pred nama.
Oni su rekli: oko sveta! Crveno! Strast!
Ja oduševljeno klimam glavom.
A šta je o svemu tome imala da kaže (preslatka) Uma, obavezno pročitajte u februarskom izdanju srpskog izdanja ELLE magazina.

Hop, skip and a jump! I već smo u samom fotofinišu. Novembar je bio savršen za moju dugogodišnju želju - Stokholm. Iako sam nekada bila istinska Mediteran devojka, Skandinavija me je neočekivano zavela i potpuno opčinila. Pre svega taj fantastičan dizjan. Dizajn života.
Na putu sam vredno hvatala beleške, pa vas uskoro očekuje detaljan blogovodič kroz Stokholm.

A kad sam onomad spominjala da želim da mi se nešto novo desi, nisam mislila na sneg i skije.
Sebe, sneg i skije nikako ne bih (pri zdravoj pameti) spajala u istu rečenicu. Urođena trapavost, nedostatak ravnoteže i večita svađa na relaciji glava VS telo nikada mi nisu dozvolili ni da razmislim na ovu temu.
Ipak kad pitanje glasi: francuski Alpi - Les 3 vallees? Ne postoji nijedan odgovor, osim potvrdan. Ma nek ide život!
Stala i sjurila se. Preživela! I naučila. Upisujem sebi zvezdicu.

I onda se godina završila. Tako iznenada. Zbunjeno sam shvatila da se nisam dovoljno družila. Zapostavila sam neke drage ljude. Da sam previše puta bila neodlučna. Da je svejedno stvarno ružna reč. Da život ponekad ima neke svoje planove, da jednostavno nekad treba dići ruke, vrisnuti iz sve snage i sjuriti se zatvorenih očiju. Da svašta može da dođe. Da sve uvek prođe.
Da planiram, ali samo ponekad i to uvek na kašičicu.
I da kofer uvek mora stoji pored vrata. Zatrebaće.
A sada idem pravo na pisanje rezolucija za 2014. godinu.
Ili, da bolje sačekam da život to sve sam smisli za mene? Hmmm...