Živa prelazi podeok trideseti, a ja prrredemmm.
Ni sama sad nisam sigurna da smo na sigurnom (vrelom) tlu, ali šta je tu je. Uzimam papir u ruke (
tvrdoglavo analogna), i bavim se: zaokruži saberi, pomeri. I kao po scenariju kreće nabiranje nosa, mrštenje i razdraženo podizanje naočara. Planiranje putovanja nekada ume da bude taaakoo naporno (evo dam vam ja moje prijatelje, pa da i to probate).
Zato se ove sezone radosno prepuštam tuđoj organizaciji, karte su već na mailu,
projekti/putovanja za pozno leto su zaokruženi. Novi, zanimjivi, uzbudljivi
! Jako dobra jesen se sprema.
Ushićenje raste. Osim.
Pa... Gde je tu moje obala? Kao jedna smirena produhovljena žena isprobavam te neke odrasle koncepte, te haj u maju, te skloni se sa sunca, te
city break, te taj šorts je defnitivno prekratak, a tunika providna.
Tjah.
Sve je to nekako bilo lakše sa 19 (iako nije da bih se tek tako vratila u taj period, isključivo uz ozbiljne visinske pripreme i samo da toj nadobudnoj Jeleni otmem sve te silne slatkiše koje će pojesti u narednim godinama, bezobraznica!).