Ah to leto. I taj avgust.
Uvek on. I uvek kriv za sve.
Pa i za to što je onaj petak postao ovaj.
Avgust poznatiji kao mozak mi ispario.
Da zauvek traje, (moždani) talasi pretvorili bi se samo u šššummm. Tamo. Vamo. Amo. Mo. Oooo.
Po pesku.
Leto.Odmor.Nerad! Male reči. Veliko uživanje.
Pravi odmor kao koncept u izumiranju. Odmor kao nisam dostupna, nisam tu i ne, ne mogu ništa ni da pogledam. Social media opravdani izostanak. Nema postovanja sa putovanja. Nema.
Samo špartanje u japankama. Pa do kraja i one se odbace. Bose noge i gola stena. I slatka lubenica. I slana voda. I ništa više. Leti sve zaboravim.