Sweet sunday

Kako godine prolaze ovaj blog se menja. Menjam se.
Od samog početka gde sam iz PR voda skretala u modne vesti.
Preko potpunog zaranjanja u digitalno.
Do današnjeg raspeća između monitora i papira.
Jer ne mogu da odolim.
Zabavno je. Isprobavati. Iskušavati.
Vesele me nove stvari.
Zabušavam kao blogerka (shame on me).
Ali kao mikro blogerka - sijam!

Il Dolce Far Niente

Napokon je offline žena dopustila da se malo i ova online pojavi.
Iz printova, mastila i štamparije, prebacujem se na linkove, nakupljeno bookmark štivo i tajmlajn koji sam zapostavila.
Off. On.
On. Off.
Off. On.
Iz tačke A u tačku B. Iz levih u desne misli. Iz tekstova od 10.000 karaktera u crtice kakve drže pažnju na mreži. E pa.

Instagram notes

Ušla sam u polje depresije. More depresije! Znam da nije pametno pričati o sivilu, kiši i dosadnom vetru. Ali... Ali, ja sam prokleti meteopata. Proleće čekam (onoliko!) u niskom startu. Nestabilno skakućem na jednoj nozi spremna da navučem baletanke i potrčim u susret rascvetalim tulipanima. I? 
Koncept mi je skroz pomućen.
Bezvoljnost je zavladala. Iz jednog sivog, u drugi sivi dan.
U novi sivi.
Sivo! Raspoloženje. Siv. Grad. Sive. Misli.