Copenhagen pt 1

I polećemo!
Iliti kako preživeti fashion week u jednom komadu.
Ovo je bila moj prva inostrana nedelja mode na koju sam pozvana, ali i prvo novinarsko putovanje u režiji: karta, mapa i snađi se! Budući da sam poznata po tome da danima ostajem na aerodromima, propuštam trajekte zbog finog ručka, produžavam i skraćujem svoja putovanja po nahođenju, taksijem jurim autobus po autoputu, nije mi bilo baš svejedno.
No, ključna reč je dobra organizacija!


Kako se svaki dan sastoji od desetine događaja, plan&raspored se mora preći bar tri puta. Skoro sve revije i pored pozivnice zahtevaju RSVP odgovor danima unapred, bez kojeg se vaše ime neće naći na listi gostiju.
Događaji su bili koncentrisani u tri kopenhagenske tačke, ali bilo je i onih na sasvim posebnim lokacijama.
Da sam prava devojka iz Kopenhagena na svojim štiklicama bih lagano biciklom prešla ceo FW. Ovako sam se opredelila za ziherašku varijantu press busa.
Free wi-fi i užina bili su neophodni u kratkim pauzama dok smo užurbano prelazili sa tačke A na tačku B.

Koliko god vam puta rekli da je na ovakvim putovanjima najbitnija udobna obuća, vi to nećete poslušati, sve dok se prvi put ne nađete u epizodi modna bol. Dan je počinjao u 9 ujutru, a neretko se završavao daaaleeekoo iza ponoći. Štikle nisu opcija ni u mislima (posebno kad vidite koleginicu kako pada sa svojih zmijastih štiklica, pri tome otkrivajući cele tange... Tako da, jednostavno ne). Mada ni moje sledeće najbolje rešenje nije se pokazalo sjajno. No, znate već moda košta, lepota boli...
Pored revija koje su se smenjivale kao na traci tokom čitavog dana, retke pauze ispunjavali smo obilaskom modnih sajmova. Na njima se dešava ona biznis strana mode, koja je kod nas u potpunosti zanemarena.
Svi kreatori i modne kuće koji su prikazivali svoje modele u okviru nedelje mode imali su i svoje štandove. Tu su bili ljudi zaduženi da kolekcije prezentuju u što boljem svetlu i navedu bajere iz čitavog sveta da odaberu upravo njihovu kolekciju.
Iako moda deluje kao zabavan i lepršav posao, ovde su vođeni pravi ozbiljni diplomatski pregovori, i skoro na svim štandovima bilo je nekoliko boca belog vina i šampanjca kako bi se lakše pregurao dan.
Skandinavski dizajneri imaju svoj prepoznatljiv fazon i polako stiču vrlo visoko mesto u svetskim modnim krugovima.Više od 2.500 brendova prikazalo je svoje kolekcije a svoje bajere, između ostalih, poslali su Galeries Lafayette, Liberty, Harvey Nichols, Zalando, Selfridges, Browns, Asos, Net-A-Porter, Urban Outfitters, Mr. Porter, Matches, Mywardrobe...

Ipak, iako je bilo zabavno obilaziti sajam i ispijati penušac sa vickastim Michaelom iz Galeries Lafayette, meni su interesantnije bile same revije. Naravno, one će dobiti sopstveni post, jer je bilo nekoliko imena koja definitivno zaslužuju više pažnje. Bilo je i zanimljivo ispratiti nove kolekcije brendova koje sam onako izdaleka pratila (kao što je napr Day Birger et Mikkelsen).

Sastavni deo svake nedelje mode jesu i beskrajne žurke, gde se sklapaju kontakti i potvrđuju poslovi sklopljeni ranije tog dana. Čitav Kopenhagen je tih nekoliko dana disao i živeo u ritmu mode. Skoro sve radnje u centru grada imali su posebno uređene izloge koji su pratili temu prezentovanja novih modela. FW ludnica nije zaobišla ni barove i klubove, a snalažljive kafedžije u popularnom Meatpacking Districtu ponudli su sklonište za one ljude koji i toliko ne mare za modu.

Ipak, moja misija bila je videti Kopenhagen baš kroz prizmu mode. Od jutra do mraka sa modno osvešćenim ljudima, trendovima za sledeću godinu, u razgovorima sa modnim novinarima sa svih meridijana? Oh, yes please!
Zajedno sa Monikom, uživala sam na partiju magazina Euroman organizovanom u zabavnom parku Tivoli (p.r.e.p.o.r.u.ka!), tačnije na terasi boutique hotela Nimb.
Rolerkoster, DJ, sveće i raznobojna pića?
Savršena kombinacija!

Nastaviće se...