One Day in My Life

Eto ispade: obećala je da se vraća, pa onda nestade kao da je nikada nije ni bilo...
U svoju odbranu odmah vičem da nam se Beograd rascvetao!
I ne samo da sve buja, lista i preliva se u svim nijansama zelene, već je počeo opak ritam gradskih dešavanja.
Ukratko: telefon u ruci, taksi na speed dialu, prevelika torba i razumne potpetice za histerično trčanje od tačke A do tačke B.
Subota je bome zadala opasan domaći zadatak.


Sve je počelo na Amstel Fashion Weeku, bekstejdž, provlačenje između štendera, posmatranje pegle koja se pari u minut pred reviju. Trčanje preko piste (oh da javila se moja inner modelingica ;) ), sve do info pulta po pass.
No, morala sam da napravim kratku pauzu i zastanem pored velikog Textil štanda na kome sam dobila najslađi bedž ikada, možete ga videti, ovde.
Pa onda pogled na okupljene moderne pepeljuge za kojima Giordano Torresi ozbiljno traga. Verujem da ste se već dobro upoznali sa akcijom, ona kojoj cipelica bude najbolje pristajala postaće zaštitino lice, ili dobiti par vrednih cipela. Pogledajte više ovde, a za princa ćete ipak morati same da se snađete ;)

Nažalost prvog dana Beogradske nedelje mode jedino što sam uspela da pogledam jeste revija Dragane Ognjenović za Softwear, odnosno kako vole da nazivaju tu liniju Dragana u bojama. Ovoga puta uvela je i nove razigrane motive poštujući jednostavne krojeve na koje nas je navikla. Ali moram da priznam da su meni najviše prijali modeli u njenoj večnoj crnoj boji. Volim.

Pa direktno sa stolice juriš kroz foaje sve do Sava Centra gde je svečano otvoren deveti po redu Beogradski festival igre. Plesač José Carlos Martinez je ovoga puta u ulozi direktora nacionalne plesne kompanije iz Madrida zvanično proglasio da su igre počele!
I posle celovečernje strke napokon momenti mira.
Tri komada na smenu su donosila nova raspoloženja.
Od prvog nežnog "Suviše blizu" koreografa Alejandra Cerruda koji su pratili zvuci klavira i scena prekrivena paperjem, preko haotičnih emocija i mentalnog stanja uma kakvo obuzme ljude kada se nađu u neodređenom javnom tranzitnom prostoru u komadu "U tranzitu". Pa sve do dela "Ludak koji hoda" dramatične avanture o tri žene, njihovim odnosima i odnosima prema muškarcima u njihovom životu. Odlična kombinacija podigla je Sava Centar na noge i publika je plesače ispratila ovacijama.

Ipak, ni ovde nije bilo previše vremena za zadržavanje. Čekao nas je koktel u susednom hotelu Hyatt koji je priredila kompanija Vip Mobile kako bi obeležili ravno pet godina saradnje sa Beogradskim festivalom igre, koji je za to vreme izrastao u ozbiljan i konkurentan festival koji publici nudi najbolje od svetske produkcije.
Biću tu da vam prenesem najjače utiske, a u međuvremenu prelistajte program. Vredi!