2011: Bites & Pieces

Ako sam već pobrojala momente sa srpske modne scene, onda mogu i svoje...
Ipak, ovo mesto je negde i moj dnevnik. Odavno sam (nažalost) prestala da ga pišem, ma hajde mama prestani da gledaš ispod dušeka, nije tamo!
A ova godina... Imam ja tu neku sumanutu teoriju o svakoj trećoj godini, a ova 2011. je uspela da potvrdi to. Ciklus od tri, a jedna je šampionska.
I svega i svačega. Ja volim da se fokusiram na ono dobro. Ko me prati na Twitteru sa mnom je prošao kroz moj rolerkoster. Iskreno, ja sam se baš zabavila :)
Mah, mah stara godino, bilo je lepo poznavati te.


Te mali kolaž tvitpikova kao bookmark moje svakodnevnice.
Koja je u nekim danima bila svakodnevnica iz ludnice. Ali moje. I stvarno ne beše dosadno.
Ipak, neke stvari bile su konstanta: srednja kafa i velika doza magazina. Marker, post it papirići i hvatanje beleški na marginama. To mi je posao, jelte :)

A onda the stvar koja mi još uvek onako malo na nerealno miriše. Jedan beogradski, zamenio je drugi njujorški dan. Kofer koji nije doleteo, Peta avenija, dugi koraci odzvanjaju na pločniku, buka, galama, ludilo... Moma i Bryant. I krastavci i Caipirinha.
I negde sam iznad oblaka...

I taman kad sam pomislila da me malo stvari može pomeriti sa mesta, usledio je Campari poziv i jedna od ukupno 7 stolica namenjenih svetskim blogerima pripala je meni. Ona preko puta Mille Jovovich. Da, baš ta. Pet dana nespavanja i 48 sati na drugoj planeti. Lepoj planeti Milano.

Ne bi bilo fer da ne dopišem i jedan od mojih najdražih gradova, Zagreb.
Zagreb kao moj raspust. Dugačka kafa i besramno postojanje bez mozga. O svemu ćemo misliti sutra... Zagrebački april desio se zahvaljujući pozivu PRiredbe na svečano otvaranje prvog H&Ma u Hrvatskoj. Za ne propustiti! Zagreb se pretvorio u Opatiju, poslovni put u odmor, odmor u totalno zen stanje... Volim.

Ipak nije nužno pobeći negde da bi se baterije napunile i na tren zaboravile obaveze... Trudim se da vam sa vremena na vreme skrenem pažnju na beogradske bisere. I sama upražavam te maršute gradskog provoda. Hvatam momente. Zastanem, udahnem, srknem. Zahvalna što sam tu, što mogu, što volim, što želim, što planiram. Ispružim se ka suncu, žmirkam i slušam. Podižem čašu životu.

Onakvom životu kakav treba da bude. Na ostrvu koje miriše na lavandu. Ostrvu gde belo vino toče umesto vode. A voda je valjda najkristalnija na svetu. Pa dani, zore, sumraci, svitanja. I naše malo pleme koje se uvek vraća i svake godine uvećava.
Moje ostrvo. Hvar.

No i to sve pada u vodu ako vaši najdraži nisu uz vas. Da čuju, razumeju, podrže. Razbiju čašu, nasmeju se, puknu od smeha! Oni napadi smeha od kojih vas je sramota. Da ceo restoran odjekuje. Pretresu se priče, a kad se padne pruži se ruka. Tu su oni koje već godinama čuvam, oni koje sam stekla uz put. Oni sa kojima tek treba da se dobro upoznam. Moji ljudi. Bogatstvo.

I sad začuđena zastanem. Bože bila je ovo jedna sjajna godina!
Nastavljam...