Oh Irena...

 

I eto mene ponovo u javljanju iza ponoći, bome ovi dani nekako su se skupili, hop, skok i dan je gotov (mada moj ni približno, sad tek počinje zabava :) ). Zato, sebi poklanjam minute u ovo gluvo doba. A vas pozivam da mi se pridužite u štenji, Hvar.
Ma haaajde, šta gunđate?
Savršen je. I ne, hvarska turistička zajednica još nije otkrila moj blog (halooo gde vi gledate), znači još nema večito besplatnog smeštaja, pa se snalazim sama. I da znate ne ide to meni loše...
Jer, pronašla sam gospođicu Irenu, jednu vilu u samom srcu istorijskog dela grada Hvar. Ili bolje da kažem gospođu, jer se ona prostire na 450 kvadratnih metara, tri nivoa, pet ogromnih spavaćih soba, pa na sve to saberite vrt od 200 metara kvadratnih ispunjen limunom, narandžama, smokvama, lavandom i ruzmarinom. Oh la la!
U prizemlju je wellness deo, ali i bogata vinoteka. U vrtu je stara gotička kućica u kojoj se nalazi grejani bazen sa krovom koji se otvara.
Haaa, nije loše?
A kada na to dodate da je sama kuća sagrađena 1612. godine i da je sačuvana u integralom obliku stvari dižemo na viši nivo. Naime, ježim se od juče sagrađenih hotela sa all inclusive asortimanom. Ovako nešto, je već... Mhmmm, baš za mene.
Na pljuc od Carpe Diema za noć, a na pola pljuca od Gromita za jutarnju kafu, uz tri trećine pljuca od Rive za doručak sa tamnim naočarama. Onoliko godina letujem na Hvaru, a ovo slučajno uhvatih na internetu. Vila je predviđena za boravak 10 osoba, ali sada, avaj, sledi onaj deo što devojci sreću kvari.
Cena, jelte. Skromnih 14.000e za 7 dana. I tako sam poništila svoju rezervaciju, pa i onu i mislima.
A taman sam zgrabila Zlatan Plavac i smestila se ispod limuna...  
Oh well, back to reality.