Wishlist

Kraj godine je idealan trenutak za sabiranja, presabiranja, oduzimanja, deljenja... U tu zamku se pecaju i oni koji ne haju mnogo za novogodišnje praznike (čitaj moa). I vidim da je ovih dana wishlista najviše spominjan termin u blogosferi, posebno onoj modnoj. Od skromnih, do onih drugih... Od Zara sitnica, do Chanel 2.55 torbe. Od Accessorize ogrlice do Chloe baletanki.
Svakome svoje.
I odlučila sam da se i ja upišem na tu imaginarnu Deda modni Mraz listu, da malo oni u Laponiji rade i za mene.
Ja bih.
Oh ja bih svašta.
Zaista.
Da budem manje razočarana. Svime i svačime. Modom. Magazinima. Poslom. Ljudima. Svojom pozicijom.  
Kojom pozicijom?!
Koje glupe želje, umesto da na listu upisujem tašne od najfinije brušene kože, pozlaćene satove, satenske haljine, bunde od leopard krzna. Ja želim. Šta?
Mogućnost.
Malo pređašnje naivnosti. Malo poleta. Malo eleana. Malo nade. Malo vere. I malo stare Jelene.
Ponovo one magije, čarolije i čarobnih zrnaca... Nešto na šta ja mogu da utičem (ako je to ikako moguće, da li se može uticati, na bilo šta?).
Želim da ovaj gorki "sve je uzaludno" osećaj ode, nestane, ispari. Ne želim pohvale i tapšanje po ramenu, toga imam na pretek hvala lepo. Ne želim uzdahe i odobravanja. Želim nešto opipljivo i pravo.
Imam osećaj da jedva opstajem na površini, tek što duboko udahnem, potonem. I tako iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan.
Uzdah. Izdah.
Želim da osetim čvrsto tlo pod nogama.
I najviše od svega želim da verujem da je to zaista moguće.

Dragi Deda Mraze, 
unapred zahvalna, 
tvoja Jelena.