First day at school. Whoops! @ work

Po prvi put u životu se osećam kao da zaista proživaljam to nešto što se zove prvi radni dan. Hm, možda nešto kao transfer u novu srednju školu. Svakako čudan osećaj, još čudniji budući da mi ovo nije prvi posao, oo ne. Bome već koji u biografiji, nego sam se ovih nekoliko meseci potpuno raspustila. Prvi put posle pet godina, sebi sam dopustila uživanje u neradu, izbegavanje obaveza, ma nisam ni imala šta da izbegavam. Tri meseca mi je obaveza bila gledanje u reku, lizanje sladoleda, ispijanje late makijata po najlepšim gradskim&morskim baštama. Pa sve to garnirano Mojitom, jagodama, lubenicama... Šlagom, krofnama, italijanskim ćabatama, maslinama, belim vinom i gamborima. Jedino o čemu sam se brinula je bio ovaj blog, gde sam gazdovala sama sebi i pisala o temama koje me zaista raduju. I takooo, a sad: game over. 

Te eto uglavnom, jedan ofis post. Nažalost moja nova kancelarija nema elegantni beli sto sa rascvetalim ružičastim božurima u vazi i AirMacom koji me verno čeka. Ni grafitne olovke duginih boja, pitu od maline, pufnasti krzneni jastučić na Phillippe Starck stolici...a nema ni velike šolje fine kafe sa punomasnim mlekom. Sto je braon, laptop siv, olovke crne. Nadam se da boja kancelarijske opreme nema veze sa mojom svetlom budućnošću :) ja je vidim nekako šareno, na pruge, možda i cik/cak. We will see, poželite mi sreću :)

i jedan P. S. omiljeno pitanje na svim razgovorima za posao: "Kako Jelena zamišlja sebe za 10 godina?".  Eee, pa baš ovako nekako, kao na slici dole, u svoj toj udobnoj belini. Možda u online svetu, možda u printu. Dovoljno nezavisnu, da joj dan počinje bez budilnika, uz nešto dovoljno kreativno što ne može nazvati poslom. Dovoljno dokazanu da ima pravo izbora... Baš je blesavo pisati o sebi u trećem licu, ali moram priznati i zabavno :)